Кањон Милешевке

МИЛЕШЕВСКИ КРАЈ

Манастир Милешева (споменик културе од изузетног значаја)

„Ништа што је Ђото створио не може се поредити са лепотом Анђела из српске краљевске задужбине, манастира Милешеве“ - Артур Еванс 1883. год.

 

 

Милешевски крај представља највећу културну, али и природну ризницу општине Пријепоље. Овде можете посетити једну од највећих српских светиња, Милешеву. Манастир Милешева се налази на 5 км од магистралног пута у Пријепољу, до кога се може доћи асфалтним друмом који води поред реке Милешевке. Манастир Милешева вековима чува традицију, мир и духовност пријепољског краја, али и шире. Саграђен је између 1219. и 1235. године, и задужбина је српског краља Владислава. Милешева је била вековима чувар моштију Св. Саве, од његовог преношења из Трнова (1236) до момента када их Турци спаљују на Врачару 1594. године. Стојећи пред фреском Белог Анђела задрхтаће колена сваком посетиоцу, јер је тешко остати равнодушан пред лепотом која засењује. Под будним оком милешевског Белог Анђела осетићете благостање, потпуно окрепљење душе и тела и задовољство у сваком мистичном кутку природне и културне ризнице пријепољског краја.

Кањон реке Милешевке

2

Поред огромног културног наслеђа долина реке Милешевке представља изузетно очувано и значајно природно подручје. Кањон се одликује правом дивљином и суровошћу. На простору клисуре реке Милешевке налази се Строги природни резерват “Равниште“, а клисура реке Милешевке представља регионални парк природе.

То је уточиште за многе ретке и старе врсте које су овде живеле милионима година. Панчићева оморика, тиса, питоми кестен, орах, црни граб и јела су само неке од 317 биљних врста још недовољно истражених. Овде се гнезде Белоглави супови, патуљаста сова, патуљасти орао, крашки и сиви соко, врсте које се ретко где могу видети у Србији. Због својих укупних орнитолошких карактеристика ово подручје је проглашено у Кембриџу 2000. године за међународно значајно станиште птица према ИБА пројекту.

Природне реткости и лепоте кањона реке Милешевке, непознате већини житеља Србије, налазе се 8 км од Пријепоља, или 2 до 2,5 км североисточно од манастира Милешеве.

 

 

 

 

Средњовековни град Милешевац

slika

У непосредној близини манастира Милешеве, на самом почетку кањона Милешевке, на узвишењу села Хисарџик налазе се остаци средњовековног града Милешевца. Подигнут је највероватније у 14. веку и служио је као одбрана манастира Милешеве и караванског пута Дубровник - Цариград, који је испод њега пролазио. Освајањем Турака у 15. веку постаје турско утврђење које они дозиђују тзв. турским кулама, које се и данас јасно распознају. Лепота архитектуре, у највећој мери сачувани зидови ове велике утврде изазивају узбуђење сваког посетиоца и дивљење градитељима, који су га на чудесан начин саградили. На зидине града може се попети стрмом и уском стазом која је и данас остала сачувана још од времена његове градње.

Испоснице Светог Саве

Један скривени пут кроз село Хисарџик и уз саму литицу утврђења Милешевац, води до Савине пећине и свете Савине воде. Многи ходочасници обе вере (православни и муслимани) су на том стеновитом месту пили 'свету водицу', јер су их сујеверја и безнађе водили тамо како би болесни 'извидали бољке', а грешни 'окајали грехе'.

Савина пећина се налази у доњем делу града који је прилично неприступачан. До пећине се долази узаном стазом и камењаром. Пећина се састоји из велике дворане и мањим просторијама изнад главне дворане које су кориштене за потребе испосника.

Савина пећина није уређена дворана, али поседује печате живота и то оне духовне стране личности, где се јачао дух, где се тиховало, самовало, и одакле се са високих литица могла посматрати река Милешевка и њен кањон.

Џамија у Хисарџику

41

Џамија у Хисарџику се налази испод утврђеног града Милешевца, у његовом подграђу, поред кога се налази некропола у којој се уочавају старији нишани. Џамија нема споменички карактер и служи искључиво као верски објекат. У џамији у Хисарџику налази се Кур'ан стар око 400 година. Кур'ан је у рукопису и писан је изузетним стилом. Представља вредну и ретку свету књигу на овим просторима.

Милешевског краја.