Манастири и цркве

Манастир Куманица

Црква посвећена Св.Арханђелу Михаилу, настала је највероватније у 14.веку и представља изузетно поштовано култно светилиште. Помиње се у 15., 16., и 17., веку, када је била један од култних и духовних  центара у Средњем Полимљу. Запустео је највероватније у 18. веку ,када су из њега однете мошти Григорија Куманичког. У Старим српским записима и натписима пише да су  се приликом рушења манастира раздробиле мошти Григорија Куманичког на честице.

   kumanica 6602

У Старим српским записима и натписима пише да су  се приликом рушења манастира раздробиле мошти Григорија Куманичког на честице. Један део моштију је чувам у кући Антонија Симоновића у Бијелом Пољу, док је  други део нађен у манастиру Драговићу код Дрниша, са записом на папиру из 18.века и два печата манастира Куманице и потписом јеремонаха Никодина. У историји је такође познато  да се у самој цркви  чувало знаменито Куманичко Четворојеванђеље, које је 1604.год. као поклон овом манастиру  приложио јеремонах Захарије. Овај значајни рукопис настао је почетком 16.века, а илустрације у њему потичу из 14. и 16.века. Портрети јеванђелиста куманичког Јеванђеља представљају врхунска дела уметности 14.века. 1970.год. пројектом пруге Београд-Бар предвиђена траса је требала да прође  посред разрушених и оронулих  зидова Куманице. Завод за заштиту споменика културе из Краљева је реаговао и спречио да железничке шине  заувек оскрнаве и униште једно од највећих светилишта Српске православне цркве. Приликом археолошких радова у олтарском делу, у ђаконикону испод саме површине земље, пронађен је саркофаг непознатог свеца. Археолози  су утврдили да је куманички саркофаг један од најзначајнијих средњовековних налаза који је код нас пронађен. Куманица је један од ретких средњовековних  манастира коме поштовање вековима указују и припадници других вероисповести, пре свега муслимани, који га као и православни Срби, везују за моћи излечења и исцељења,која су се током његове дуге исторује овде и дешавала.

До обновљеног манастира Куманица долази се магистралним путем од Пријепоља према Бијелом Пољу, на улазу у лимски кањон, који повезује мост од кога се на удаљености од око 300 м налази манастир.

Манастир Давидовица

davidovica

Црква посвећена Богојављењу подигнута 1281.год. То је задужбина монаха Давида, Вукановог сина, а Немањиног унука. То је један од ретких споменика наше прошлости за чије градитеље знамо, а документ о градњи цркве је једини податак те врсте који је остао сачуван до наших дана.То је Уговор монаха Давида (отуда име Давидовица) са зидарима Desinom de Risa и његовим сином Блажом, склопљен у Дубровнику 30.августа 1281.године. Манастир Давидовица је био активан, уосталом као и други манастири у његовом суседству, све до 17.века. Око храма су се окупљали ходочасници, ту су се одржавали сабори, пристизали и задржавали се поносници, кириџије и трговци, који су доносили робу са разних страна и продавали је или мењали је за домаће производе. Живот у манастиру текао је нормално све до турске најезде у ове крајеве половином 15.века. Манастир Давидовица је разорен највероватније у време Велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем. Од тог времена манастир Давидовица је чамио у развалинама око којих се повремено за време великих празника окупљало околно становништво, тражећи у богоугодним молотвама у злехудним временима утеху у свом мукотрпном животу. Косовски завет и предања о Југовићима, царици Милици и Југ Богдану, која су уз Давидовицу очувана, служили су у тами вековима као неугасиво кандило које води слободи живота. Приликом археолошких ископавања 1958.год. утврђено је да се под темељима цркве налазе темељи старије грађевине, највероватније римске базилике из 6.века. У цркви је пронађена гробна плоча која се на известан начин везује  за кнеза Вратка, оца кнегиње Милице. Отуда и легенда о Давидовици као гробној цркви браће Југовића. Легенду је унеколико поткрепило и археолошко истраживање из 1997.год. када је откривено осам гробова  са надгробним плочама. На једној од гробних плоча  у натпису је поменуто „раб божији Димитрије, а зовом Вратко“. Ово је било довољно да  се име Вратко  доведе у везу  са оцем кнегиње Милице и Давидовица прикаже и као гробна  црква браће Југовића, чија је тела после Косовске битке  ту пренела  кнегиња Милица. Манастир је 2,5 км удаљен од магистралог пута  у Бродареву.

Манастир Мили

Налази се на тешко пристушачном месту, 20 км од Пријепоља, посвећен је Светој Тројици. Године 1413. помиње се као караванска станица, 1688. је пљачкан и пустошен од стране Турака, у XВИИИ веку порушен.

Црква Светог Василија Острошког

У центру грда на месту старе цркве из 1852. године, подигнута је нова 22. јула 1890. године. Црква је посвећена Василију Острошком. Грађена је новцем црквено – школске општине и прилозима грађана.

Црква Светог Петра и Павла

Црква је подигнута у Црквеним Тоцима 1846. године на темељима старе цркве у којој је током друге половине XВИИ века радила сликарска школа. Ова црква је дуго била средиште културе и писмености овог дела Милешевског краја.