Знаменитости исламског периода

Џамија је подигнута у периоду од 1895-1900. године, на темељима некадашње, доста мање џамије са дрвеном мунаром, коју је саградила Мева кадуна за свога мужа Махмут-бега, која је по њему и добила назив. Махала около џамије се такође називала Махмут-бег махалеси. Тако мала џамија није могла задовољити потребе верника па су одлучили да на том месту саграде нову - већу џамију.

Помоћ за изградњу џамије дале су турске власти, али највећа новчана средства дали су сами верници, у првом реду богати трговци, аге и бегови. Џамију су градили мајстори: Перо Нинчић, Максим Бојовић и Мартин Мрдак, сви из села Седобра крај Пријепоља.

Џамијски комплекс обухвата површину од 4,76 ари, а на том простору се осим џамије налазе шадрван и пространи харем који је сав у зеленилу и цвећу. У харему џамије налази се шадрван са шест чесми, који је подигнут 1929. године.  До сада је обнављан више пута.

Ибрахим – пашина џамија

ibrahim painaЏамију је саградио 1572. године Ибрахим-паша, син Скендер-бега, Херцеговачког субаше, касније паше и санџакбега. Џамија је саграђена за потребе обављања верских обреда војне посаде чији је командант био Ибрахим-паша. Посада је обезбјеђивала мост на Лиму и путни правац из Пријепоља према Таслиџи - Пљевљима. Саградили су је инжињери који су градили и одржавали мост на Лиму.  Око џамије се убрзо формирала махала у прво време звана Ибрахим-пашина махала, а касније Горњи Вакуф коју је Евлија Челебија 1664. године описао на следећи начин: 

"Ова касаба Пријепоље састоји се од двије касабе. Једна је Горњи Вакуф, касаба на ријеци Лиму на почетку Фатихивог моста. Она се састоји од једне махале с неких педесетак шиндром (покривених) кућа, с башчама и водама које су попут извора живота. Ту се налази Ибрахим-пашина џамија. То је врло удобна и привлачна џамија с једним минаретом, а покривена је ћеремитом. Има два велика свратишта, (хан) и удобно малено јавно купатило (хамам). Има свега једну текију, двије основне школе (мектеб) и десет дућана. То су Ибрахим-пашине задужбине.”

Од горе побројаних задужбина данас постоји једино џамија. Називи Горњи Вакуф и Ибрахим-пашина махала су званично кориштени за време османске администрације. Топоним Шарампов, који се данас користи, у преводу са турског значи ров или шанац. На десном углу улазног зида налази се елтифа, сунчани сат који је служио за утврђивање намаског времена. Од када датира није познато. 

У близини џамије, а поред каменог зида је мезар Ибрахим-паше и његове сестре Кајдафе. На предњем нишану мезара Ибрахим-паше има исписано шехаде и уклесана сабља. Завршава традиционалним пашинским кауком. Висок је 1,80 м. Нема других натписа. Година пашине смрти је још увијек непозната. До пашиног је изузетно раскошан мермерни предњи нишан његове сестре Кајдафе.

 

Синан – Бегова џамија

sinan begovaКада је Е. Челебија посетио Пријепоље 1664. године споменуо је и насеље Вакуф: "С друге стране ријеке Милешевке, на врху дрвеног моста је Везнедар-агина џамија. То је пространа и свијетла џамија. Гласовита је и Везнедарова текија." Најчешће су претпоставке да је Везнедар-ага био Синан-бег, обновитељ џамије. Не треба искључити могућност да је у питању иста особа, јер је Синан-бег могао носити и титулу хазнадара. Џамија је била скромних димензија, квадратне основе под четвороводним кровом. Имала је уобичајену  отворену софу и тријем. Данашња џамија је вероватно настала у првој половини 18. века. Приликом обимне реконструкције софа је затворена. Приликом градње џамије кориштени су и остаци  материјала из римског периода. У доњем дијелу минарета који је висок 24,7 м јасно се види прилично очувана стела на којој се налази слабо распознатљив цртеж људске фигуре. У дворишту џамије је у потпуности очуван жртвеник врховном римском богу Јупитеру. Верност и захвалност њему изрицала се посветом на култним споменицима. Овај жртвеник је правоугаоног облика и са јасно очуваним натписом ИОМ. Вероватно су ови остаци подстакли легенде да је џамија на месту цркве. Изворно место жртвеника и стеле је непознато. Жртвеник је због свог облика искориштен да буде камен мејташ. Од када се ту налази није познато, али је сасвим вероватна могућност да је ту још од времена градње џамије. 

 

 

 

 

 

Сахат кула

sahat kulaСахат-кула у Пријепољу, која се налази у непосредној близини Синан-пашине џамије у Вакуфу, уз манастир Милешеву и капелу католичке цркве, један је од препознатљивих симбола града Пријепоља. Тај монументални споменик исламске културе датира, према непотврђеним подацима, од краја 16. вијека. Сахат-кулу у Пријепољу помиње у свом путопису знаменити турски путописац Е. Челебија: ,,С друге стране реке Милешевке на врху дрвеног моста је Везнедар-агина џамија. То је пространа и светла џамија. Пред њом има једна чудна сахат-кула. Глас њена звона чује се чак из града Милешева''. Сахат-кула је 1970. године добила свој првобитни изглед. Након што је 1974. године прошао пут ка Сјеници, Сахат-кула је померена око пет метара према хотелу Парк и постављена на место где се сада налази. То је учињено плански тако да је све остало аутентично.

Значај сахат-кула у данашњем времену није могуће сагледати, јер се време мери савременим средствима а сат поседује велики број људи. Оне су ипак верни бележници једног дела наше прошлости; вековима су мериле и откуцавале време, најављивале и живот и смрт. Биле су симболи наших градова и касаба, својом лепотом красиле су своју околину. Зато би их, као део наше културне баштине, требало поправљати, заштити и чувати. Нека данас и у будућности мере и куцају време и нека се на њима задржавају погледи пролазника.

Џамија у Хисарџику

dzamija hisardzikУ џамији у Хисарџику налази се Кур'ан који је стар око 400 година. Кур'ан је у рукопису и писан је изузетним стилом. Његов формат је 40 X 30 цм. и тежак је 4,90 кг. На захтев Музеја из Пријепоља Кур'ан је у септембру 2005. године послат Народној библиотеци Србије у Београду на конзервирање јер је био у доста лошем стању. На његовој заштити радили су врхунски стручњаци у тој области а процедура заштите Курана завршена је у јуну 2006. године. 

Стручњаци Народне библиотеке Србије недвосмислено су рекли да је Кур'ан вредан и редак примерак не само на подручју Србије. До таквих закључака стручњаци Народне библиотеке су дошли током паралелних конзерваторских радова на примерцима ретких књига из Босне и Херцеговине, односно Кур'ана који су им поверени на заштиту из те бивше југословенске републике. Према њиховом мишљењу, Кур'ан из Хисарџика је без икаквих дилема стар око 400 година, јер су по пергаменту на коме су руком исписане све његове странице, начину писања, формату, величини и броју страница, као и низу других параметара, стручњаци утврдили да потиче са почетка 17. века. На почетку Кур'ана стоји натпис на арапском језику који у преводу на наш језик гласи:

''Ово је часни Мусхаф Нуха сина Инајетулаха који је хатиб у џамији Махмудовој, Нухових родитеља и родбине испод тврђаве Милешево, нека му Аллах гријехе опрости, и родитељима његовим и нека им се свима смилује. Нух син Мухамед-агин, послије њега Мухарем хоџа и послије њега власник и имам и хатиб Мула Алија. Написано је 1116 хиџретске године у Рамазан-и-шерифу."

kuran