Град на Лиму и Милешевки израстао је у крилу манастира Милешеве, славне задужбине краља Владислава, другог сина краља Стефана Првовенчаног и унука Стефана Немање. Зидао ју је 1218-1219.год. у питомој долини, пет километара узводно од ушћа Милешевке и Лима. Живописана је у трећој деценији 13. века. пре него што је ктитор стекао краљевску круну(1234).

Милешева је била друга по рангу, међу свим српским манастирима, одмах после Студенице. У њему је 1377.год. крунисан за краља Босне и Србије  Стефан Твртко Котроманић, док је 1466.год. Стефан Вукчић Косача узео титулу “херцега Св.Саве“. Велику популарност у народу манастир је стекао1236.год., када је овамо пренето тело Светог Саве из Трнова. У 15. веку Милешева је била седиште дабробосанских епископа.Турци су више пута Милешеву харали и спаљивали, али се релативно брзо опорављала захваљујући свом угледу, али и помоћи народа, румунских, влашких и молдавских кнежева, руских царева и великодостојника. Поред осталог у Милешеви је у 16.веку радила штампарија, набављена у Венецији, непун век након Гутенбергове. У великом пожару 1782.год. изгореле су манастирске ћелије и све иконе које су у манастиру чуване. Милешева је имала две велике обнове: прву за време патријарха Макарија Соколовића и другу 1863.год., када је црква добила данашњи изглед.

Милешева је маузолеј Светог Саве, галерија средњовековног српског сликарства и колевка штампарства. Највеће благо Милешеве представљају делимично очуване фреске, које се оцењују као врх византијског сликарства 13.века. Артур Еванс је у Манчестер гардијану од 1. септембра1883.год. написао да ништа што је Ђото створио не може се поредити  са лепотом Анђела из Милешеве, којим се заправо Европа путем сателита представила Америци средином 20.века. Поред Белог анђела у Милешеви се налази приказ  аутентичног лика Св.Саве, Богородица из Благовести.

Фреска Белог Анђела

Пријепоље је ницало и развијало се под крилима и будним оком Белог анђела милешевског. Ова фреска којом се путем прве сателитске слике која је прелетела Атлантик 23. јула 1962. године пред Новим светом подичила „ стара дама “ Европа, постао је заштитни знак на југозападу Србије. Бели Анђео је најсјајнија фреска у величанственој галерији средњовековног фрескосликарства, смештеној под куполама маузолеја светог Саве, манастира Милешеве.

 manast1 manast2 manast3

manast4 manast5 manast6

manast7 manast8 manast9

 

Историјат

Насељено још у римско доба Средње Полимље се налазило у саставу најстарије српске државе Рашке. У првим писаним изворима Пријепоље се помиње као трг манастира Милешеве. То је Уговор из 1334. године и односи се на трговину соли из Дубровника за Пријепоље. Град се развио као друмско насеље на караванском путу, познатом под називом “дубровачки друм“, који је повезивао централне и источне делове Балкана са средњим делом јадранске обале. Насеље је било једна од чворних тачака у систему балканских караванских комуникација и имао функцију трга Меркатум Преполие и одморишта, где су се задржавали Дубровчани и одакле су полазили каравани. Дубровачки друм је ишао од Дубровника и Котора преко Пљеваља, Пријепоља, уз долину Милешевке, према манастиру Милешеви, Милошевом Долу, Сјеници, Расу, Трговишту, Новом Брду, Приштини, Трепчи, Софији и Цариграду. Други важан пут био је „босански друм“, који је од Добруна, Белих брда, Увца, Прибоја ишао према Новој Вароши и у Сјеници се спајао са „дубровачким друмом“. Иако се каже да је у Пријепољу у том времену било караванских станица, може се слободно рећи да је било и више од тога. Смењивање и сусретање трговаца, долазак и полазак каравана доносио је нови живот и ширио погледе људи овог краја. Стога се у Пријепољу током 16. века, јавља потреба за оснивањем караван - сараја, објеката за пријем каравана и смештај људи на коначиште.

istorijat1

У 14. веку, а и касније, долина Лима је представљала један од најважнијих делова  српских земаља, Немањине државе и његових потомака. Пријепоље је представљало  значајно културно-религиозно, административно-управно, економско и саобраћајно средиште.

Крупне промене настају половином 15. века када ова територија и Србија потпадају под турску власт. У турско време Полимље губи значај важне осовине Старе Рашке и њене најнасељеније и најнапредније области. Полимље постаје један од најзаосталих крајева турског царства. Падом под турску власт етничка структура Пријепоља и околине  мења се тако дасе поред хришћана појављују и муслимани.

Крајем 19. века моћна аустроугарска монархија долази на обале Лима и на овим просторима осетио се утицај  нове цивилизације и културе.

Развој града обухвата  три основне фазе:

  • Иницијалну - односи се на почетак конституисања насеља на месту укрштања привредно и стратешки значајних путних праваца на локацији предсловенског  насеља, о чему сведоче археолошки налази посебно римске некропле на локалитету Дворине на Коловрату;
  • Руралну - када је формирано као насеље, Пријепоље има рурална својства;
  • Урбану - од треће деценије 15. века до наших дана има статус урбаног насеља, које се одликује знатном урбаном уређеношћу, чије планско обликовање и структуирање почиње после Другог светског рата.

istorijat2

Више...