Јадовник

Потенцијални парк природе

Манастир Милешева

Културно добро од изузетног значаја

Грчко гробље у Хртима

Културно добро на листи светске баштине

Видиковац на Соколици

Све је ту за твој савршен дан...

Џамија у Хисарџику

Куран стар преко 500 година

Манастир Куманица

Симбол Пријепољске духовности

Ибрахим-Пашина Џамија

Једна од најстаријих џамија у Санџаку

Камнена Гора

Саврешено место за одмор

Свети бор

Чудо природе старо пола миленијума...

Слике популарних знаменитости у Пријепољу

13. 01. 09
posted by: Super User
Погодака: 127

Град на Лиму и Милешевки израстао је у крилу манастира Милешеве, славне задужбине краља Владислава, другог сина краља Стефана Првовенчаног и унука Стефана Немање. Зидао ју је 1218-1219.год. у питомој долини, пет километара узводно од ушћа Милешевке и Лима. Живописана је у трећој деценији 13. века. пре него што је ктитор стекао краљевску круну(1234).

Милешева је била друга по рангу, међу свим српским манастирима, одмах после Студенице. У њему је 1377.год. крунисан за краља Босне и Србије  Стефан Твртко Котроманић, док је 1466.год. Стефан Вукчић Косача узео титулу “херцега Св.Саве“. Велику популарност у народу манастир је стекао1236.год., када је овамо пренето тело Светог Саве из Трнова. У 15. веку Милешева је била седиште дабробосанских епископа.Турци су више пута Милешеву харали и спаљивали, али се релативно брзо опорављала захваљујући свом угледу, али и помоћи народа, румунских, влашких и молдавских кнежева, руских царева и великодостојника. Поред осталог у Милешеви је у 16.веку радила штампарија, набављена у Венецији, непун век након Гутенбергове. У великом пожару 1782.год. изгореле су манастирске ћелије и све иконе које су у манастиру чуване. Милешева је имала две велике обнове: прву за време патријарха Макарија Соколовића и другу 1863.год., када је црква добила данашњи изглед.

Милешева је маузолеј Светог Саве, галерија средњовековног српског сликарства и колевка штампарства. Највеће благо Милешеве представљају делимично очуване фреске, које се оцењују као врх византијског сликарства 13.века. Артур Еванс је у Манчестер гардијану од 1. септембра1883.год. написао да ништа што је Ђото створио не може се поредити  са лепотом Анђела из Милешеве, којим се заправо Европа путем сателита представила Америци средином 20.века. Поред Белог анђела у Милешеви се налази приказ  аутентичног лика Св.Саве, Богородица из Благовести.

Фреска Белог Анђела

Пријепоље је ницало и развијало се под крилима и будним оком Белог анђела милешевског. Ова фреска којом се путем прве сателитске слике која је прелетела Атлантик 23. јула 1962. године пред Новим светом подичила „ стара дама “ Европа, постао је заштитни знак на југозападу Србије. Бели Анђео је најсјајнија фреска у величанственој галерији средњовековног фрескосликарства, смештеној под куполама маузолеја светог Саве, манастира Милешеве.

 manast1 manast2 manast3

manast4 manast5 manast6

manast7 manast8 manast9

 

Конаци Манастира Милешеве

Коначиште мотел "Грбо"

Коначиште Путник-Јабука

Планинарски Дом- Сопотница